Aktuelno

Muslimani u odbrani Beograda u Prvom svetskom ratu

Muslimani u odbrani Beograda u Prvom svetskom ratu

Danas kada se obeležava jedan vek od završetka Prvog svetskog rata, ali i stogodišnjica od oslobođenja Beograda, valja spomenuti i neke od heroja tog rata za koje možda iz nekog razloga niste čuli ili niste imali gde o tome da pročitate. Razlozi  su razni, ali nećemo sada o njima.

Svi smo manje više čuli za čuvenog majora Dragutina Gavrilovića i njegove zapovesti svojim vojnicima koja počinje sa: „Junaci. Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao...“ . Međutim,  malo nas zna, pa da priznam i ja do skoro to nisam znao, da su postojala dva  „muhamedanska bataljona“ koja su činila poslednju liniju odbrane prestonice. Prema istorijskim izvorima, može se reći da je čak 15 odsto branilaca Beograda bilo druge vere, odnosno islamske, a u sastav muhamedanskih bataljona ulazili su muslimani (etnički Bošnjaci, Albanci i Turci), mobilisani u to vreme u novopripojenim oblastima Sandžaka, Kosova i Metohije i Makedonije. Kako istoričar Danilo Šarenac navodi u jednom od njegovih tekstova, da se u beleškama učesnika Prvog svetskog rata, konkretno Bogosava Vojnovića Pelikana, na mnogim mestima mogu naći  pohvale o držanju boraca muhamedanskih bataljona. Postojala su dva takva bataljona, koji su bili u sastavu 10. kadrovskog puka koji je sa 7. pukom činio kičmu odbrane Beograda. Muhamedanski bataljoni su bili pod komandom pukovnika Dušana Tufegdžića, komandanta Kombinovanog odreda Odbrane Beograda. Na čelu bataljona  bio je Sjeničanin Šemso Midović, kaplar. Njihova barikada kod Uprave fondova na potezu između Naradnog muzeja i Narodnog  pozorišta najduže se opirala Austrijancima koji su nadirali od Dorćola i nisu mogli odneti barikadu sve dok im Nemci, koji su se kretali od “Londona”, nisu pružuli pomoć.

Na kraju treba treba reći da je ovaj istorijski podatak važan, jer se na njemu mogu zasnivati bolji  međureligijski i međuetnički odnosi koji su danas na Balkanu svakako poljuljani.

Nadam se i da će gradske vlasti odgovoriti pozitvno na inicijativu brojnih organizacija i udruženja da se na potezu gde je bila barikada na kojoj su bili borci muhamedanskih batoljana  postavi spomen ploča palim borcima i kaplaru Šemsu Midoviću, a zašto da ne, da se plato ili ulica imenuje po njima. Mi iz Saveza muslimana Amanet Srbija smo svakako za takvu vrstu inicijative i to samo može doprineti demokratičnijem, tolerantnijem i zdravijim društvu, što nam valjda svima nedostaje.

 

Kemal Gudžević