Aktuelno

Sarajevski junak Mufid

Ovih dana mnoge je potreslo sećanje Beograđanina Ivana Lalića čiji je život spasio Sarajlija na ratištu 1992. godine.

Mufid, sin jedinac porodice Ramić poginuo je braneći Sarajevo u 27. godini i sahranjen je na Mahmutovcu. Mufidov otac Ismet, umro je u septembru prošle godine, kako se Lalić priseća, umoran od tragedije koja je zadesila njegovu porodicu koje može biti ponos Sarajeva.

Tokom ovoliko godina, Lalić je Mufida idealizovao kroz metafore govoreći o dvojici malih ljudi koji su bili mladi, u punoj snazi i volji za životom, ali nije bilo sreće da obojica prežive i ako ih niko nije pitao da li žele rat.

Lalić danas, 23 godine kasnije ima troje dece, divnu porodicu i bavi se poslom koji voli, kada god razmišlja o tome pomisli na Mufida koji mu je sve to omogućio spasivši mu život. I pre ranjavanja Lalić je odlazio u Sarajevo, video sve strahote bombardovanja i skrivanja od granata.

Ivan je bio svestan da je mala verovatnoća da je Mufid živ, ali ipak nadao se čudu. Posle ranjavanja do  2000. godine nije odlazio u Sarajevo, mučili su ga osećaji sećanja i neprijatnost da li je Mufid živ i gde se nalazi. Raspitivao se preko Crvenog krsta i mnogih poznanika. Mnogo puta zamišljao je susret sa čovekom koji mu je omogućio da nastavi život. Jedan od tekstova koje je napisao i posvetio Mufidu Lalić je potpisao sa “tvoj beogradski brat”.

Lalić smatra da ima obavezu da govori o Mufidu i ljudima poput njega.

“Imam obavezu da mirim, da spajam, da uveravam da balkanski mali čovek nije kriv. On je prevaren, ponižen i obogaljen. Hajde sad malo lepih stvari. Hajde da plačemo – biće nam lakše, hajde da se smijemo, hajde da idemo jedni kod drugih u goste. Hajde da pričamo o onom četvrtfinalu u Veroni protiv Argentine 1990. i da li je Hadžibegić morao da promaši penal. Ja sam često u Sarajevu. Biću sve češće, nema druge. Jako mi prija. A i onako. Tu su neka divna prijateljstva.”

Lalić je imao priliku da upozna Mufidovog oca koji je tom prilikom nosio plavu, zimski jaknu od svog sina još od pre rata. Upoznao je i celu njegovu porodicu i rođake sa kojima je odrastao i provodio najviše vremena, Sa svima njima često je u kontaktu i redovno se posećuje.

Beograd razume muke Sarajeva

“Beograd, onaj kome pripadam, razume muke Sarajeva, stradanje i patnju biblijskih razmera i solidariše se s njima. Ne smemo proćerdati biološke živote u glibu devedesetih ili u rovovima svojih cementiranih predrasuda. Moramo da idemo dalje, bržim i boljim tempom. Ne smemo primitivcima, ksenofobima i zlikovcima dati šansu da više ikada bude po njihovom. Moramo da napravimo kritičnu masu dobre, pozitivne i pomiriteljske energije na Balkanu i da napravimo ozbiljan front za rekuperaciju regiona.”